Krioprezervacija sperme

Krioprezervacija sperme namenjena je muškarcima koji žele da sačuvaju i uskladište spermu.

Posle određene granice, kvalitet sperme opada sa godinama starosti. I stres ili intenzivne sportske aktivnosti, kao i kvalitet života uopšte, mogu uticati na pad kvaliteta sperme. Takođe, razna medicinska stanja mogu imati negativan efekat na kvalitet sperme. Seksualno prenosive bolesti se negativno odražavaju na kvalitet speme. I neki medicinski tretmani, uključujući razne terapije malignih oboljenja, mogu imati negativan uticaj na kvalitet sperme. Sve ovo mogu biti razlozi zbog kojih se može odlučiti da se sperma uskladišti i na taj način sačuva za buduću upotrebu.

Nakon „odmrzavanja“ sperma se može obraditi i koristiti za veštačku oplodnju - inseminaciju (IUI), vantelesnu oplodnju (IVF) ili za intracitoplazmitičnu implantaciju spermatozoda (ICSI).

Krioprezervacija se koristi i za čuvanje materijala koji je dobijen postupcima poput TESA procedure, pri čemu je cilj krioprezervacije da se obezbedi što više upotrebljivog materijala za intracitoplazmitičnu implantaciju spermatozoda (ICSI).

Krioprezervacija ljudske sperme praktikuje se od osamdesetih godina prošlog veka. Prvo dete začeto spermom koja je bila podvrgnuta procesu krioprezervacije rođeno je 1984. godine. Iako nema konačnog odgovora na pitanje koliko dugo se sperma može čuvati u ovom stanju, dokumentovani su brojni slučajevi trudnoće postignute spermom koja je čuvana preko dvadeset godina.

Procenu o tome da li je zamrzavanje potrebno i moguće daje lekar, za svaki slučaj posebno, na osnovu brojnih parametara. Kvalitet zamrznutog, tj. odmrznutog uzorka uslovljen je kvalitetom sperme koja se zamrzava, što se utvrđuje spermogramom. Najvažniji parametri su pokretljivost i morfologija spermatozoida, s obzirom da oni nakon odmrzavanja opadaju u određenom procentu. Ne može se izvršiti apsolutno tačna procena kakav će uzorak biti nakon odmrzavanja, ali na osnovu iskustva može se postaviti dosta precizna prognoza. U posebnim slučajevima, zamrzavanje se radi i ako je broj spermatozoida mali, ukoliko je to jedini način da se eventualno ostvari trudnoća.

Uzorak za zamrzavanje se obezbeđuje na isti način kao i za spermogram. Nakon toga vrši se analiza uzorka, tj. izrađuje se spermogram. Procedura krioprezervacije počinje tako što se uzorak obrađuje posebnim medijumima, zatim raspoređuje u ampule zapremine 1 ml, slaže u posebne držače i izlaže pari azota kako bi se temperatura kontrolisano spuštala. Nakon dostizanja određene temperature, ampule se u držačima potapaju u tečni azot, u posebne kontejnere u kojima će se čuvati. Ukoliko količina obezbeđenog materijala to dozvoljava, nakon nekoliko dana odmrzava se jedna ampula i vrši se provera kvaliteta odmrznutog materijala.

Uskladištenu spermu moguće je transportovati u posebnim kontejnerima.

Odmrzavanje materijala vrši se tako što se ampula vadi iz tečnog azota i kontrolisano joj se diže temperatura, do određene granice. Nakon odmrzavanja, pre veštačke oplodnje, uobičava se neka od metoda obrade sperme, a tu preporuku daje lekar.

O zamrznutim uzorcima vodi se precizna evidencija, u elektronskoj formi i u štampanom obliku, zbog sigurnosti podataka. Uzorci koje pacijenti više ne žele da čuvaju uništavaju se u skladu sa propisanim procedurama. Zamrznuti uzorci se vade iz tečnog azota samo i isključivo na zahtev pacijenta, i ne koriste se ni u kakve druge svrhe.